O NAMA - ISTORIJA

Hroničarima ovoga kraja nije promaklo da se formiranjem rimskih naselja sredinom II veka pre nove ere, počela da sadi vinova loza na brežuljcima u blizini reke Kolubare. Negovanje domaćinske kulture prema uzgoju čokota, podizanju grožđa i spravljanju vina nastavilo se i u vremenima koja su dolazila.

Prema usmenim predanjima, u vreme Turaka, zeočke delije su napajale svoj duh buntovništvom i vinom iz svojih podruma. Duh slobodarstva je narastao do te mere da ih nije zaplašila seča ovdašnjeg kneza Stanoja Mihailovića 1804. godine. Naprotiv, narednu deceniju Turci su se nisu mogli videti na drumovima ovoga kraja.

Istorijske priče o slobodarstvu i vinu prepliću se i postaju deo ovdašnje srpske tradicije. Retke decenije mira, između ratova i buna, donele su procvat zeočkim vinogradima. Pisani tragovi svedoče da je 1932. godine, prema novoformiranom katastru nepokretnosti u Zeokama bilo oko 11 hektara pod vinogradima u kojima je jedanaest porodica uzgajalo 110 hiljada kalemova kvalitetnih stonih i vinskih sorti grožđa. Samo je porodica Svetolika Milojevića godišnje cedila preko 100 akova (oko 5.000 litara) vina. Njihovi potomci, prepričavajući sećanje svojih predaka, diče se da je na pijacama u Lazarevcu i Aranđelovcu bila jagma za zeočkim grožđem i vinom koje su mušterije kupovale pre ostale robe. Na železničkim stanicama duž Lajkovačke pruge putnici su se rado osvežavali plodovima zeočkog vinogorja, koje su nudili marljivi vinogradari i vinari.

Tih godina u Zeokama se prepoznavao kult grožđa i vina. Pomama za vinogradarstvom i vinarstvom preplavila je ovo selo, tako da je bilo stvar prestiža imati lepo uređen vinograd i iz njega ocediti što bolje vino. Sramotno je domaćinstvo bez kvalitetne loze i domaćin bez pitkoga vina. Ovo je geslo važilo među uglednim Zeočanima. Ne treba, onda, da čudi što je više od 70 odsto domaćinstava svoj život vezalo za orezivanje čokota i ceđenje vina!

Iz teksta "ZEOČKO VINO NA MAPI VINARSTVA SRBIJE" novinara Miroslava Živanovića

IZ ARHIVE
Kliknite na sliku da je povećate

Zapisnik o kalemljenju, 1933.

Tefter iz 1832.g.

Tapija iz 1898.g.

Popis vinograda,
1863.

Dr. Hazim Šabanović, Turski izvori za istoriju Beograda, Katastarski popisi Beograda i okoline 1476-1566.

Ugovor izmedju Jeremije i Jakova Stanojevića, unuka kneza Stanoja Mihailovića kojim daju u arendu Avgustu Paueru imanje u Zeokama