NAGRAĐENE I ODABRANE PESME SA III FESTIVALA VINA U LAZAREVCU

Blagi bog curi niz grlo

Rasprskava se u meni žila vinove loze,
otvara i pretače u dodir tamo gde dana
više nema, ni noći bez mučnine i smrti.
U haljini pokapanoj mirisom vina - ti,
na tankom dnu mojih usana rasuta blagim
postojanjem i vinom što istinu govori,
dođeš i uzmeš me, bilo da sam star
ili mlad.
Posmatram kako se razlamaš u crnom mlazu
i uživam sa prvim danima jeseni kada
moja glava beži u vinograde.
Dok blagi bog curi niz grlo, rukom
što se diže i njiše kao barka na moru,
i rukom što sespušta i leluja kao list
sa drveta, što pada, blagošću uzimaš nagotu svake
moje pore i svake tuge moje i u glavi
vladaš, tamo gde sporo svetle pokreti.
Šta da poželim ako ne verovanje da
oživljavaju moji podvizi i krik da
poželim što se otkucajima srca u srce spušta.
Gustino, u tebi čujem svetkovine koje
Raspaljuju u nepovrat.

Branislav Veljković

Vinograd u Lazarevcu

U vinograd noću jato zvezda slete,
najmlađa mi džemper od proleća plete.

Hvata zrake sunca da čokote veže,
gledam kako jutra niz bregove beže.

Nosi buket magle i srebrne niti,
da okopa vinograd, što će jelen biti.

Baci tri oblaka i slomljene vlati,
da zalije vinograd, što se zorom zlati.

Kosovka devojka s kondirom od rose,
niz vinograd prosu mesečeve kose.

Boško razvi barjak od svetlosti svica,
ispleten od zore, vetrova i ptica.

Jugovića majka rukom boje breze,
oko vinograda krilo duge veze.

Lazar niz vinograd prosu leto, kišu,
i zapali svetlost od svitanja višu.

Manojle Gavrilović

Zeočki vinogradi

Kad u jesen zamagle polja
rodne Kolubare
čiju utrobu greje crno zlato
na obližnjim brežuljcima
dremaju zeočki vinogradi.
Svako je puce jedro
poput devojačkih grudi
dok vino piješ i puce gledaš
ista se želja budi.
Crvena boja zaiskri u čaši
lice se zarumeni k`o žar
vino je delo seljačkih ruku
i samog boga dar.
Za prvi pričest, svadbu i krštenje
tamo gde se peva i druži
uvek se vino crveno služi.
Crvena boja, krv Isusova,
za ljubav, zdravlje i veselje,
za rumenilo devojke i momka,
vinom je lečila junačke rane
i Kosovka devojka.
Dok pijemo vino
neka se ljubav rađa.
Da među nama nestane
mržnje i svađa.
I da se u svakoj kući
po nekol`ko dece rađa.

Slobodan Stojković